14. 08. 2008
Panorama
Stefano Giantin

Doktor Dabić i mister Karadžić

Komšije ga pamte po boemskom izgledu i belom šeširu sa širokim obodom. „Uvek je prvi pozdravljao, bio je učtiv i privlačan. Šteta što ga nismo prepoznali dok je živeo ovde“, priča nam, uz blagi smešak, gospođa koja živi na odmorištu stepenica zgrade u kojoj je živeo Dragan David Dabić – specijalista prirodne medicine, po krštenici Radovan Karadžić, bosanski Srbin, ratni zločinac, optužen za etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini. U stanu broj 19 sasvim obične zgrade u ulici Jurija Gagarina 267, na krajnjoj periferiji Beograda, Dabić je živeo najmanje 18 meseci pre nego što je 21. jula prošle godine uhapšen. Kroz špijunku na vratima naziru se razbacani papiri, krevet primaknut uza zid, lampa na stolu.

Dabić bi izlazio rano ujutro. Odlazio bi u B Market, radnjicu na nekoliko koraka od zgrade. „Najviše je kupovao hleb i paradajz. Nikada alkohol ili cigarete. Bio je učtiv, ali ne naročito društven“, otkriva vlasnica radnje. Dabić bi kupovao novine koje bi onda čitao u autobusu na liniji 73, gde ga je srpska policija i zaustavila. Neko je skoro promenio ime stanice na kojoj je Dabić čekao autobus u „Ulica Radovana Karadžića“.
Posle posla doktor bi svraćao u «Pinokio» na palačinku i toplu čokoladu sa ukusom lešnika i borovnice. Vlasnici ovog uvek punog kafića odmah su iskoristili medijsku pažnju koja je usledila nakon hapšenja da bi na meni dodali „palačinku Karadžić“. Za 150 dinara (malo manje od dva evra) može se probati jedno od omiljenih jela nekadašnjeg odlično skrivenog zločinca.

Dragan Dabić je radio u dve privatne bolnice u Beogradu. U klinici «Plodnost» radio je kao psihijatar i ekspert za bioenergiju. Direktor Savo Bojović za medije je izjavio da se Dabić nalazio na njegovom platnom spisku a potom je, da bi izbegao ostala pitanja, isključio telefon i povukao se u Crnu Goru.

Direktor i primarijus bolnice «Nova Vita», Miomir Kandić, potvrđuje da je Dabić posećivao ovu ustanovu tokom prethodne dve godine. „Mi mu nismo plaćali. Dabić je ovde dovodio svoje pacijente, imao je na raspolaganju jednu sobu u klinici. Mislim da je želeo da iskoristi ugled naše bolnice da bi postigao uspeh. Na kraju bi smo ga i zaposlili, ali nije nikada pokazao posebne sposobnosti“, dodaje. „ Delovao mi je tužan i nesrećan, skromno odeven. Mislim da nije imao ni novca da se redovno hrani“. U «Nova Viti» Dabić je primao pacijente dva puta nedeljno. Potom ga ne bi bilo dugo. „Mislim da je bio dobar psiholog i psihijatar, poznavao je svojstva raznih minerala korisnih u lečenju mnogih bolesti. Savršeno je govorio engleski i razumeo je nemački, ubeđen sam da je imao mnogo pacijenata u inostranstvu“, govori Kandić u poverenju.“Nikada ga nisam pitao za preporuke ili diplome, između ostalog i zato što je besprekorno koristio medicinsku terminologiju“. Primarijus otkriva da su Dabića u njegovoj klinici uspešno izlečili od melanoma na nozi.

Ova bolnica je u Evropi poznata po inovativnim terapijama i uspešnom lečenju leukemije i raznih vrsta karcinoma. Mnogi pacijenti iz Italije dolaze na terapiju u kliniku «Nova Vita». Alvaro Porta, lekar sa klinike u Monci, sproveo je istraživanje o metodama koje se na njoj primenjuju: „Njihove terapije su obično uspešne i još uvek su predmet naučnih istraživanja. Neki slučajevi izlečenja su iznenađujući“.

Prema Kandićevim rečima predstavnici italijanske vojske su nedavno bili u Beogradu da ga mole da se preseli u Italiju kako bi lečio vojnike koji su učestvovali u operacijama u Bosni i oboleli od leukemije usled dejstva osiromašenog uranijuma. «Nisam prihvatio jer ne želim da napuštam Beograd. Ako su zaista zainteresovani, obolele vojnike mogu da pošalju ovde», komentariše on.

Direktor «Nova Vite» završava potvrđujući navodnu vest da je Dabić uspeo da razvije prirodnu tehiku za ubrzanje spermatozoida. „Mnogi parovi su uspeli da dobiju decu zahvaljujući njemu“.

Teško je naći potvrdu za Kandićeve reči. Većina nekadašnjih Dabićevih pacijenata se sklanja od ljubopitljivih novinara. Neki ispredaju priče o čudotvornim moćima ekscentričnog doktora koji je vodio i aktivan javni život pojavljujući se na televiziji i učestvujući na konferencijama o alternativnoj medicini.“Ovde u Beogradu imamo najveću stopu plodnosti u Evropi zahvaljujući Dabiću. Besplatno je lečio parove koje nisu mogli da imaju decu“, otkriva posetilac kafića u kojem bi Karadžić obično provodio večeri. Jedna gospođa nam je telefonom potvrdila da ju je doktor-guru izlečio od depresije: „Tražio je samo jedan dinar (otprilike jedan euro cent, prim. aut.) da mi ne bi bilo previše neprijatno“, objašnjava pacijentkinja koja želi da ostane anonimna. Navodno se čak i jedan pripadnik srpske vojske na visokom položaju obratio Dabiću kako bi uspeo da napravi dete. U čast onoga ko ih je izlečio, par je trebalo da prvog sina nazove David. Danas im je žao što ranije nisu saznali za pravi identitet lekara i što prvog sina nisu krstili pod imenom Radovan.

Iako nije mogao da dokaže da je neuropsihijatar, begunac je objavljivao članke u reviji «Vita Sana». Goran Kojić, direktor, oseća se prevarenim, ali istovremeno izjavljuje da u planu ima pisanje knjige o doktoru Dabiću. „Šteta je što taj čovek koga sam upoznao nije stvarno postojao. Dabić je bio tolerantan, profesionalan, imao je mnoge dobre osobine. Ja se trudim da živim zdrav i pozitivan život. I sada bih želeo da ga pamtim onakvim kakvog sam ga upoznao“.

„Molim svoje nove prijatelje, one koji su upoznali Dragana Davida Dabića, da mi oproste“,izjavio je Karadžić za jedan list pre nego što su ga izručili Hagu. Njegovi novi prijatelji, međutim, ne izgledaju uvređeni prerušavanjem ratnog zločinca.

Dabić je svoje večeri provodio i u kafiću «Luda kuća», u blizini svog stana u Beogradu. Tamo bi popio po koju čašu vina, pričao sa drugim gostima i igrao šah. Mnogi gosti kafića ponosno nose na grudima zakačene dve značke: jednu sa bradatim Dabićem, drugu sa Karadžićem obrijanog lica, kakav se pojavio pred sudijama Tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Marko Janković, nekadašnji novinar srpske državne televizije, igrao je šah sa Karadžićem i često gubio. „Bio je miran i temeljit čovek. Svaka njegova reč i svaki pogled zračili su toplinom“, tvrdi on. „Razgovarali bismo o običnim stvarima, ali i o patriotizmu i o Srbiji. Za mene je bio kao brat“. Janković ne pridaje važnost Karadžićevim izvinjenjima. „Radovan je naš najveći nacionalni heroj, personifikacija Srbije. Amerikanci su ti koji su ga primorali da se povuče u privatan život i da se maskira u doktora Dabića“, kaže on.

Tomas Kovijanić, vlasnik kafića, ljubomorno čuva uspomenu na prijatelja Dragana Dabića.“U ovaj kafić dolaze samo prave patriote“, objašnjava. „Radovan je voleo da bude sa nama, ovde se osećao prijatno, ali nismo nikada razgovarali o ratu ili o politici“. Pomalo bezobrazno Karadžić bi sedao tačno preko puta svoje i slike generala Ratka Mladića (koji se još skriva zbog pokolja u Srebrenici), okačenim na vidnom mestu iznad šanka. Kovijanić pamti da je Dabić bio “kao svetac, sa onom dugom belom bradom. Naručivao bi kafu, malo crnog vina. Vodio je skroman život. Rekao mi je da je psihijatar“.

O Mili Damjanov, ženi koja se navodi kao Dabićeva ljubavnica, Kovijanić jasno kaže: „Video sam ih na kratko dok su zajedno kupovali u onoj radnji. Nikada nisu razmenjivali nežnosti. Nije bila lepa žena, ali je imala stila“.

U krugu prijatelja u «Ludoj kući» Dabić je svirao i gusle, tradicionalni instrument iz Crne Gore, u kojoj se rodio. Rašo Vučinić, koji mu je pozajmio gusle, seća se: „Svirao je kratko, ali prefinjeno. Objasnio nam je da je naučio da svira kao dete“.

Ispred «Lude kuće», u jednom drugom minimarketu, prodavačica Slađana se dobro seća doktora Dabića. „Bio je uvek učtiv, nikad nije preticao u redu. Kad bi radnja bila prazna, šalio bi se sa kasirkama“, kaže ona. „Kupovao je samo kvalitetno voće i povrće, mineralnu vodu od pet litara, jogurt sa malo masnoće“. Minirmarket je posle Karadžićevog hapšenja promenio ime. Sada se zove „Zašto samo jedan?“. Njegov vlasnik nam daje objašnjenje „Cela Srbija bi trebalo da se nađe pred haškim sudijama, ne samo naš heroj, Radovan Karadžić“.

Facebook comments