Fiat (photo: Ende)

Stanje svetske automobilske industrije, teško pogođene ekonomskom krizom, sve je lošije. Ni Fiat ne prestavlja izuzetak. „Još odavno smo predvideli veliki pad prodaje i radimo na tome da izdržimo udarac krize“, tvrdi portparol Fiat-a, Gualberto Ranijeri (Gualberto Ranieri). „Neophodno je, međutim, da postoji potražnja“, nastavlja on, „jer ne prave se automobili zato što neko voli da ih pravi“. Na nesreću Fiat-a, potrošači sve više stežu kaiš, a potražnja za automobilima neumoljivo opada iz meseca u mesec. 

Proizvodnja i prodaja u padu

Iako je 2008-u završio sa neto zaradom od 1,7 milijardi evra (16,2% manje nego u 2007-oj), Fiat se suočava sa krizom u prodaji. Proizvodnja se u 2008-oj zaustavila na 2.160.000 vozila, što je 13% manje u odnosu na 2007-u. „Ako sve bude išlo dobro, ove godine ćemo proizvesti svega 600.000 automobila“, predviđa Enco Mazini iz sindikata FIOM-CGIL (FIOM – Udruženje zaposlenih u metalurgiji, CGIL- Italijansko udruženje zaposlenih).

Slaba proizvodnja utiče i na zaposlenost. Prema rečima generalnog direktora Fiat-a, Serđa Markionea (Sergio Marchionne), bez ozbiljne pomoći države „postoji opasnost da 60.000 radnika iz italijanske automobilske industrije ostane kod kuće“. Nije samo Fiat u problemima. Ni Dženeral Motors, Reno, Opel, pa čak ni Folksvagen nisu u boljoj poziciji. Procenjuje se da će u narednim mesecima biti podeljeno preko 140.000 otkaza u fabrikama automobila širom sveta.

Akcije-otpad

Budući da su parkinzi prodajnih salona puni neprodatih automobila, za Fiat je od najvećeg značaja da ostvari likvidnost koja je neophodna da bi se preživeo period krize. Ovaj gigant iz Torina se nadao da će dobiti 5 milijardi kredita od banaka, ali je do sada dobio samo milijardu – i to uz mnogo muke – od Unicredit banke, banke Inteza i francuske banke Caylon. „Banke i investitori misle da su države te koje treba da pomognu sektoru automobilske proizvodnje jer u njemu rade milioni ljudi. To je stav nekoga ko ne gleda u daljinu i rizikuje da dovede ceo sektor do kolapsa “, kaže predstavnik sindikata Mazini.

Banke posluju „pod ručnom kočnicom“ između ostalog i zbog straha da ulože novac u rizično preduzeće. U pogledu Fiat-a ovi strahovi su postali realni 24. februara kada su akcije Fiat-a dostigle tzv. „junk“ nivo prema proceni Agencije za procenu vrednosti akcija “Moody’s”. „To što su akcije nekog preduzeća procenjene kao ’otpad’ znači da bi to preduzeće moglo imati teškoća sa oplatom dugova, da je veća mogućnost da propadne“, objašnjava profesor Umberto Kerubini (Umberto Cherubini), docent na Katedri za ekonomiju Bolonjskog univerziteta. „Za Fiat je postalo skupo da pozajmljuje novac od banaka“, razjašnjava dalje profesor Kerubini, “ali ono što je najopasnije jeste to što novac iz investiocionih fondova i porodičnih ušteđevina po zakonu ne može biti uložen u ’otpad’ akcije. Porodice će biti prinuđene da prestanu da budu akcionari, prouzrokujući na taj način dalje zaoštravanje krize“.

Pad vrednosti akcija je upozorenje koje je tržište uputilo upravi Fiat-a. Kriza je ozbiljna, kažu investitori, morate brzo da izvadite preduzeće iz živog peska. „ Svi učesnici na tržištu strepe od toga šta nose naredne godine“, tvrdi Kerubini. „Danas je Fiat pacijent koji treba da preživi prvu noć da bi lekari rekli da je izvan životne opasnosti. Ako preživi godinu ili dve, izgledi za ozdravljenje se povećavaju“.

Brak sa Krajslerom

Van svake diskusije je da se pacijent-Fiat bori da preživi. Jedan od recepata za ozdravljenje izgleda da je širenje prema novim tržištima. Torino je mesecima u pregovorima sa Krajslerom, najmanjim od “velike trojice” iz Detroita. Krajsler, koji trpi i veliku finansijsku i  krizu prodaje, već je morao da otpusti 78.000 od 140.000 zaposlenih i spasio se od propadanja samo zahvaljujući pozajmici američke vlade u vrednosti od 4 milijarde dolara.

Fiat nudi tehnologiju koja Krajsleru nedostaje da bi proizvodio ekološke i jeftinije automobile. U zamenu dobija 35% kapitala američkog kolosa bez utrošenog niti jednog jedinog dolara kao i “ulazak” u fabrike i prodajnu mrežu Krajslera. Fiat se nada da će Americi u recesiji uspeti da proda “Fiat 500” i Alfa Romeo. Dogovor sa Krajslerom, međutim, mogao bi i da propadne. Sve zavisi od dodatne 3 milijarde dolara koje bi Vašington trebalo da odobri kao pomoć fabrici iz Detroita. A nije ni najmanje sigurno da li Obamina vlada zaista želi da ulaži još novca u preduzeće pod velikim rizikom koje bi pritom moglo da završi u stranim rukama. Bez subvencije iz Vašingtona Fiat će napustiti projekat. “Odgovor američkog Ministarstva finansija će stići u martu”, objašnjava Ranieri. “Tada ćemo videti kakva će biti budućnost Krajslera , pa ćemo odlučiti o daljim koracima”. 

Bačen novac

I dok čeka novac iz Vašingtona, Fiat je uspeo da ga dobije iz Rima. Italija je, iako sa velikim zakašnjenjem  u odnosu na Francusku, Nemačku, Španiju i Veliku Britaniju, u februaru postala članica “kluba” zemalja koje spašavaju svoje automobilske industrije. Italijanske mere za podisticaj kupovine, u iznosu od oko 1,2 milijarde evra, nude popust od 1.500 evra za one koji odluče da stari automobil daju na otpad i kupe novi, “ekološkiji”. A u proizvodnji ekoloških automobila Fiat daleko prednjači u  odnosu na ostale proizvođače.

Za sada izgleda da je tržište dobro odreagovalo na ovu akciju. Prodaja Fiat-a se, od pre nekoliko nedelja, polako vraća u pređašnje stanje i neke fabrike, naročito na jugu Italije, ponovo su počele da rade. “Pozitivni efekti podsticajnih mera se osećaju”, potvrđuje predstavnik sindikata FIOM-CGIL, Mazini. “Zaustavili su propadanje sektora, ali ovim neće zaustaviti krizu. Treba se koncentrisati na istraživanja o novim motorima i razviti precizan industrijski plan za naredne tri godine”.

Postoje, međutim, i sumnje u efikasnost mera usmerenih na podsticanje kupovine. “Izgledaju kao razumne mere, ali to nisu”, objašnjava stručnjak za mikroekonomiju Paolo Manase (Paolo Manasse). “Ova vrsta pomoći ne povećava kupovnu moć porodica, već samo čini da je povoljnije kupiti jednu nego neku drugu stvar”. “Problem je – tvrdi Manase- u tome što industrija automobila zapošljava manje radnika a drži više kapitala od drugih sektora”. Prema Manaseovim procenama, mere podsticaja bi čak mogle da dovedu do smanjenja ukupne zaposlenosti jer će istanjiti državne rezerve novca koje bi, ako to bude neophodno, bile usmerene ka drugim proizvodnim sektorima. Radi se o pomoći “auto-lobiju”- sektoru koji ostvaruje 12% italijanskog bruto nacionalnog proizvoda”, tvrdi ovaj ekonomista.

Fiat u Srbiji

Strah od budućnosti opipljiv je i u inostranstvu gde radi skoro 60% zaposlenih u FIAT-u. Ulaganja u Srbiji koje predviđa Serđo Markione su u opsegu od “940 miliona evra i 4700 radnika u tri fabrike”, od kojih bi dve tek trebalo da budu izgrađene. FIAT negira da je došlo idokakve promene plana. “Sve automobilske industrije u zapadnoj Evropi privremeno su zatvorile ili ce zatvoriti fabrike”, potvrđuje Gualberto Ranijeri, “dok FIAT počinje proizvodnju punta u Srbiji u martu”. Punto proizveden u Kragujevcu će biti prodavan u inostranstvu gde su tržišta prijemčivija.

Torino pak ne iznosi precizan stav o tome kada će se početi sa proizvodnjom novih modela. “Počnimo za sada sa Puntom”, naglašava Ranijeri, “lansiranje novih modela sada kada je tržište toliko smanjeno bi bilo ravno samoubistvu”. “U situaciji u kojoj se zatvara fabrika za fabrikom”, kaže Ranijeri, “sama činjenica da počinjemo sa proizvodnjom u Srbiji je vest koja bi trebala da se piše velikim slovom”. “Bez obzira na krizu” zaključuje Ranijeri, “FIAT se na to obavezao i održaće svoju reč. Počećemo proizvodnju a u Srbiji bi u trenutnim okolnostima trebalo da budu više nego srećni zbog toga.”

(Prevodilac: Ljiljana Grubac)